PORUKA U DNK BOCI

Članak 2 - Poruka u DNK boci

Stavite svoje podatke na tvrdi disk i možda će biti sigurni desetak godina – pod pretpostavkom da se disk ne ošteti. Ali štA ako biste hteli da vam podaci budu sigurno sačuvani stotinama miliona godina?

Možda da pokušate sa DNK?


Snaga DNK,kao uređaja za čuvanje podataka,osvešćena je samo šest godina nakon otkrića molekula.U precizniom predavanju 1959.na California Institute of Technology, Richard Feynman,jedan od najuglednijih fizičara 20.veka,prognozirao je da će minijaturizirana tehnologija,vrlo verojatno promeniti svet – u suštini predviđajući digitalnu revoluciju. Zatim je istakao, da je priroda već stvorila mnogo napredniji mikročip u obliku deoksiribonukleinske kiseline.(DNK)

U maloj hrpi atoma u središtu svake ćelije, istakao je Feynman, utisnute su sve informacije potrebne,da bi stvorile ljudsko biće, amebu ili paradajz.Kao i u mnogim drugim stvarima,Feynman je bio uveliko ispred svog vremena.Naučnici su izračunali,da bi DNK,mogla biti savršeni medijum za odlaganje sadržaja.Jedna funta (0,45 kg) DNK mogla bi sačuvati sve podatke,koji su ikada bili sačuvani,na bilo kom računaru na svetu!
DNK, u organizmima konstantno evoluira,ali mašinerija za ispravljanje grešaka čuva podatke od degradacije.Chung Wong, istraživač na Pacific National Laboratories, ukazuje na činjenicu, da su određene vrste bakterija, održale svoju DNK prilično netaknutom tokom miliona godina.On i njegove kolege su razvili tehniku za umetanje stotinu reči u genom organizma i njegovo označavanje, kako bi zaštitili poruke od grešaka i povreda.
Wong i njegove kolege, pokazali su da mogu umetnuti poruku (upotrebili su tekst pesme "It’s A Small World After All") u genom bakterije. Moguće je stvoriti čitavu porodicu bakterija sa porukom, i čak nakon stotinu generacija, poruka će biti netaknuta.Wong napominje,da bi bilo moguće,poslati poruku u budućnost u posebno otpornom organizmu, kao što su bakterije ili insekti, koji bi mogli preživeti nuklearni rat. Takva bi tehnologija zaista mogla biti najbolji način, kojim raspolažemo za slanje poruka u daleku budućnost. Zaboravite urezane simbole na satelitima Voyagera. Ova bi poruka mogla trajati sve dok postoji život na Zemlji.

Jedino je pitanje: šta bismo rekli?'

Sasvim je moguće da u svojim ćelijama imamo zapisanu istoriju svemira, koju su nam ostavili naši preci, kao i vrlo verovatno,odgovore na sva pitanja, a da svega toga nismo ni svesni! Fascinantno!!!

NIJE NI ČUDO,ZAŠTO ZNAMO,TOLIKO KOLIKO ZNAMO!